Ja putujem dosta često
U Bijelo Polje mesto
Tako priče razne čujem
Redovno ih zapisujem
Tim pričama kraja nema
A raznije ima tema
Ima tužnih i žalosnih
Ima smešnih i radosnih
Naslušah se raznih priča
Sa mnom ide jedan čiča
Ide čovek do Mojkovca
Da bolesnog vidi oca
Dobar beše neki čovek
Sećat ču se njega dovek
Često čovek ide tuda
Vidio je „300 čuda“
Nagledo se raznih scena
Upoznao mnogo žena
„Pola sveta“ on obiđe
I raznije čuda viđe
On započe jednu priču
Ja sa pažnjom slušam čuču
Beše jedno malo mesto
Gde je čiča bio često
Dok Voz čeka da naiđe
Evo šta taj čiča viđe.
Vidio je ljudi dvoje
Da sa jednom ženom stoje
Slušo ljude gde šapuću
U čiju će ići kuću
Otišli bi kafu piti
Neće dugo tamo biti
Sve glasniji govor vode
Idu da se razonode
„Pametni“ su bog im dade
„Setiše“ se šta da rade
Dogovor je pao glatko
Ponije će nešto slatko
Nešto slatko i dva piva
Jer ih muči želja živa
Njih dvojica srodnih duša
Ona žena samo sluša
Uši ćuli, ruke širi
Iz oči joj ljubav viri
Pitat će je pa šta bude
Obojica za njom lude
Voz čekaju – neznam kad će
Da toj ženi vide gaće