Jabučno

Stara kuća – krov joj šupalj
Pa kroz njega kiša curi
Moj otac je neveseo
Pa u njega stalno zuri

S tavanice malter pada
Zidovi joj krivi
U toj maloj trošnoj kući
Mora da se živi

Samo dvije sobe ima
I sklona je padu
Mi moramo novu pravit
Svi gajimo nadu

Kada zimi sneg napada
U proleće on se topi
Tad kroz plafon  ,,potok” vode
Pada za vrat – dušu popi…

Stalno lonce podmećemo
Dok se puni ne napune
A od silne vodurine
Nad glavama – plafon trune

Dosadilo svima nama
Da nam voda za vrat pada
Pravit ćemo novu kuću
Jedina je nada

Majka mi je domaćica
Ona kuću sprema
Otac mi je zemljoradnik
Koji platu nema

Braća su mi zaposleni
U firmama oba rade
Oni k nama ne dolaze
Jer “nemaju kade” …

Dinara nam ne dadoše
Da kupimo koru hleba
Nikada nas ne pitaju
Ddal nam nešto treba…

Negde leta 73 – će
Mi počesmo kamen vadit
Konačno se odlučismo
Novu kuću ćemo pravit

Svaki dinar otac štedi

(Držali smo nekoliko grla krupne stoke

(krave, i 2 vola)
Što od stoke – što od drva

(Sječom i prodajom drveta u vrletima

Retkovina i Maine Gore

takođe smo dolazili do novca)
Mi u brdo otidosmo
Da kopamo ko dva crva…

I vadimo ljuti kamen
Ispod zemlje što se krije
Zamahnusmo krampovima
Nas dvojica – ljute zmije….

Odoljeva ljuti kamen
Udarcima teškog bata
Vaditi ga tolko treba
Da nam bude za dva sprata

Doručak smo “preskočili”
A za ručak dva krompira
Salate je malo manje
Jedno tvrdo parče sira

Nema braće da pomognu
Da donesu parče hleba
Tek onda će oni doći
Da odnesu što im treba

Sve u njivi što imamo
Ne pitaju nego nose
A livade nepregledne
Neće doći da pokose

….Čitav dan smo udarali
Po kamenu – golom, sivom
Tako nešto poželeti
Nebih mogo – nikom živom

Krvlju kamen natapamo
Dlanovi nam puni rana
Mi moramo izdržati
Vako kopat svakog dana

Sa znojem se krv miješa
Pa još više rane peku
Svakog časa mi trčimo
Na obližnu hladnu reku

Da u reci operemo
Krv sa ruku i sa lica
Čitav dan smo mi kopali
Brat si bratu – po kolica…

Od udarca – vatra sevne
Kamenčići sitni lete
Nemož kamen odlomiti
Od stijene – tvrde klete

Maljevi nam ne pomažu
Ni ćuskija – oštra teška
Kad  “bubrege odvalismo”
Tad viđesmo gde je “greška”

Moraćemo dinamitom
Odvaljivat teške stene
Posle ćemo maljevima
Llomit kamen de su “vene”

Baš nekako u to vreme
Gradila se Barska pruga

(Pruga – Beograd – Bar)
Te dinamit ja nabavih
U jednoga moga druga

Detonator i štapine

(Kapisle i fitilj za paljenje)
I “Vitezit” on mi dade

(Vrsta eksploziva)
Pripazi se tvrda steno
Pplatit ćeš nam naše jade…

Danima smo mi bušili
U stijeni bezbroj rupa
Kada ovo eksplodira
Po brda će da iščupa…..

Eksplozivom “Vitezitom”
Do vrha su rupe pune
Kada ovo eksplodira
Daleko će da se čune….

Saobraćaj – zaustavljen

(Zbog blizine puta Slijepač Most – Pljevlja)
Da nam neko ne pogine
Koliko me grlo nosi
Urlao sam – “ČUUUUVAJ – MINEEEEEE”

Deset mina ja upalih
Pa u ludi beg se dadoh
Kilometar od tog mesta
Kad pobjegoh – onda stadoh…..

Zagrmeše eksplozije
Ko stravični pucnji groma
Kamenja će ovde biti
Verovatno za dva doma…

Zaljulja se crna zemlja
Ko zemljotres da nas stiže
Iz daljine ja sam gledo
Ogromni se oblak diže…

Podiže se u nebesa
Oblak zemlje i kamenja

(Stravične eksplozije su odjekivale,

a oblaci zemlje, prašine ,kamenja i drveća

 leteli su u nebesa i padali svuda okolo nas ……)
Aprašina sunce sakri
Poče brdo da se menja…..

Kamen kao kiša pada
Po drveću lomi grane
Čekali smo pet minuta
Dok padanje ne prestane…

BROJALI SMO EKSPLOZIJE

(Prvo minersko pravilo da se ostane

živ i jeste da se eksplozije tačno izbroje)
D E V E T ih je bilo samo
Ja sam svaku zapalio
Treba D E S E T oba znamo…

Jedna nam je “zatajila”
Iz zaklona otac viče
Ali ja mu odgovorih
Dosta oče – neka priče…

Skoči otac iz zaklona
Čudan prizor tada viđe
Pola brda beše sašlo
Sve do reke LJuboviđe…

A livada pored reke
Kamenjem je zatrpana
Morat ćemo nju čistiti
Barem jedno dvades dana

I ja skočih iz zaklona
Pa ka brdu krenuh pravo
Zatajelu minu tražim
Natera me crni đavo…..

Pet minuta beše prošlo
Od poslednjeg pucnja mine
Začuh krike svoga oca
NE PRILAZI TAMO SINE…….

Svojom glavom ne razmišljam
No me vuče sudba neka
Ako mina sad opali
Svi vi znate šta me čeka…

Na samo sam mesto došo
Iz kamena štapin viri
Gledam njega kako gori
B A R U T N I SE MIRIS širi……

Kosa mi se uvis diže
Jer bežati nemam kuda
Unoć mi se dan pretvori
Šta uradi glavo luda…

Sav ukočen gledam fitilj
Bez ikakve bijah nade
Na mene se bog smilova
Još jedan mi život dade

Ko kroz maglu tada videh
Neka sila štapin gasi
Neko kaže – nema boga
Ima jer mi – život spasi

A otac me dozivaše
Ko kroz maglu vrisak čujem
Veliki ti bože hvala
Tebi život ja dugujem…