Gustu noćnu tamu remeti lavež usamljenog psa, koji je vezan pored nekog tora s ovcama, a radi toga jer ga je njegov gazda tu vezao da mu čuva ovčice od gladnih vukova koji iznenada siđu s planine, pokolju jadne ovce, te netragom nestanu negde u gudurama i bespućima Sinjajevine… Jesen je poodmakla te se oseća ledeni dah dolazeće zime…Seljaci ubrzano sakupljaju preostale plodove jeseni i pomalo strepe od duge i hladne zime.
Dovlače i krate drva te ih slažu na gomile da budu tu u blizini kuće, da kad snijeg napada budu tu na dohvat ruke. Bilo je i onih koji nisu za sebe na vreme spremili ogrev te su po dubokom snijegu i kitini išli u brda po drva, a kada im je ledena kitina padala za vrat – e tada su proklinjali i drva i ledeni snijeg i seljacki – gorštački život…
Trapovi sa krompirom se pune i zatrpavaju, tako da neće biti gladi za siromašnu Šklempovu porodicu… Njegova sitna i nejaka drečica, u pocepanim opancima od krmeče čapre, i pletenim vunenim džemperima, pocijepanim na laktovima, trčkaraju za majkom pomažući joj da sakupi krompir koji je Šklempo vadio pomoću rala i dve mršave kravice upregnute u jaram i vukući teško drveno ralo.
Taman što pustiše umorne kravice da malo odahnu od teškog rada, iza brda se pojavi Petrana – Šklempova majka noseći na glavi u čaršav zamotanu kravljaču punu još toplih kuvanih krompira, a u obema rukama po jedan omanji zavežljaj…Priđe do trapa te spusti zavežljaje na zemlju, sa glave skide kravljaču te je turi pored zavežljaja na prostrti pocepani stolnjak.Iz drugog zavežljaja uze stari iskrivljeni aluminijumski tanjir te u njega iz jedne omanje karlice izvadi gomilicu slanog kravljeg sira te i njega turi na rašireni stonjak.Posegnu rukom za obravnicu okačenu o ramenu te iz nje izvadi u stare novine zavijen žuti prepečeni kukuruzni hleb Njegova gornja pocrnjela kora je bila jako slična kori starog hrasta ispod kog je bio prostrt čaršav sa ručkom…
Zavuče ponovo ruku u obravnicu te te odatle izvadi jednu do pola nasutu bocu varenike i potom reče oko nje okupljenoj familiji – evo OBILATI ručak je spreman…… Nejake prljave dečje ručice pohrliše i željno zgrabiše još polu tople krompire i po parče sira te halapljivo počese da jedu… A Šklempo sa tugom i bolom u očima pogleda u svoju ženu Milijanu i promuklim glasom promrsi – Za ručak sira i krompira a za večeru – krompira i sira… Niz od briga i mukotrpnog rada, izborana lica, potekoše im – GORKE SUZE…
Iz knjige “Priče iz Vraneške doline” Milovan Raković
UPUTSTVO
Ako hoćete čitati više, uradite sledeće: Najpre ovo pročitaj do kraja. 1. Klikni (pritisni) na reč KLIKNI OVDE obeleženu crvenom bojom. Sačekaj da se otvori novi sajt gde treba naći slike na kojima u sredini piše: PRIČE Klikni na to i otvara se stranica za čitanje. Kada pročitaš izađi iz toga i klikni na drugu sliku na kojoj takođe piše PRIČE ((Ispod te reči piše i naziv neke priče) Bit će ih kasnije još, to je tek početak. OBAVEZNO SAČUVAJ LINK (VEZU) ZA TAJ SAJT!!! da bi kasnije pritiskom na tu vezu direkno ušli na sajt! Na slici ispod je obeleženo koju sliku (priču) možete čitati. Da bi mogli slati komentare trebate se REGISTROVATI ali to nije obavezno. Ima ovde još mnogo toga ali za sada je dovoljno. Možeš kliknuti gde hoćeš, ne brini nemožeš ništa pokvariti.
Odavno imam Vašu knjigu. Sve pohvale!
Hvala na komentaru. Pozdrav.