Na ovoj stranici možete upoznati selo Vranić kod Beograda. Вранић је насеље у градској општини Барајево у Граду Београду.
Slike i tekstove šalje:
Vasilije Zuvić.
Назив
На теритоији данашњег Вранића у 16. веку постојала су три села: Вранић, Бранић (Братић) и Маријовац. Прво се налазило у данашњој Пиперији, на локалитету Селиште, око реке Врбовице. Друго село се налазило североисточно од Вранића, у сливу реке Марице, на познатом римском локалитету Брана, по коме је добило име, захватајући вранићки атар и мељачки Тараиш. Треће село налазило се на локалитету Маревац, око реке Марице, у данашњем вранићком Тараишу. Касније је име Вранић преовладало за сва три села. Село Вранић има четири засеока: Пиперију, по Пиперима из Црне Горе, Тараиш, по досељеницима са планине Таре, Рашић – крај, по женама које су носиле дуге сукње-раше, Црквени крај, по цркви. Вранић се налази на 35 км југозападно од Београда, а 25 км северно од Лазаревца; од Обреновца Вранић је удаљен свега 12 км, а исто толико га дели и од општине Барајево. Са Београдом је повезано Ибарском магистралом. Пут који пролази кроз Вранић има регионални значај јер повезује Обреновац са Космајем. Надморска висина места је око 200 м. Клизишта су честа појава, терен је безводан (глина), са дубоким подземним водама. Клима је континентална, са знатним годишњим и дневним колебањима температуре. Јачи ветрови су северац, кошава и југо. На подручју Вранића некада су биле храстове, букове, грабове и липове шуме. Оне су крчене ради насељавања, а од дрвета је прављен ћумур, који су сељаци продавали у београдској чаршији. територија потпала под власт Аустрије. Почетком 19. века, почиње борба за национално ослобођење Срба (Први српски устанак 1804. године). Ово је најславнији период барајевске историје који је изнедрио значајне историјске личности: кнеза Симу Марковића, Милосава Чамџију(Велики Борак), Павла Поповића, Лазара Поповића (Вранић),Павла Сретеновића (Лисовић) и Драгића Горуновића (Барајево-Глумчево брдо). У Великом Борку 1805. године, формиран је Правитељствујушчи совјет сербски, централни орган власти у устаничкој Србији.Члан совјета, представник београдске нахије, био је Павле Поповић из Вранића. У Другом српском устанку, поред Павла Поповића, значајне личности из Вранића су поп Атанасије Поповић-Тацко и Лазар Поповић – Писар Лаза. У Вранићу су најпопуларнији спортови фудбал, шах и, последњих година, кошарка.
Фудбал
Прва фудбалска лопта донета је у Вранић пре Другог светског рата, а прва екипа формирана је 1942. године. Овај тим одиграо је и прву утакмицу против Дражевца те исте године. Тренер је био Милован Јелић до одласка у рат 1943. године. После рата обнавља се клуб и од 1947. године се такмичи у Липовачком савезу, када је решено и питање фудбалског терена, данашњег стадиона ФК „Вранић”. Званично оснивање ФК„ Вранић ” обележава се на дан када је клуб, као први са простора општине Барајево, укључен у Фудбалски савез Београда, 12. јула 1975. године. Први председник клуба био је Љуба Јоксић са којим је ФК „Вранић ”, у сезони 1980-1981. година, изборио пласман у Прву београдску лигу. Капитен је био Влада Ђоинчевић а тренер Милан Лучић. Највеће успехе ФК„ Вранић” је остварио након доласка Милорада Миће Марковића на место председника клуба. На реновираном стадиону, са новом свлачионицом и трибинама, екипа Вранића се 1995. године пласирала у Београдску зону. Најуспешнији фудбалер потекао из ФК„ Вранић” био је Чеда Ђоинчевић, који је остварио интернационалну каријеру а доказао се и као тренер. Поред њега, међу најбољим и најпопуларнијим били су Влада Ђоинчевић, Милован Радосављевић, Спасоје Станић, Павле Јоксић, Боривоје Марјановић-Боцула и други. Тих година фудбалске утакмице су још увек, због недостатка друге врсте забавних и културних програма, представљале и важан друштвени догађај. Биле су повод за окупљање, дружење и забаву мештана Вранића и околних села.
Шах
Одлуком Среског народног одбора Среза београдског, 1954. године отворена је осмогодишња школа у овом селу. Она је отпочела са радом у бившој општинској кафани која се налазила преко пута Основне школе бр. 1. За првог директора постављен је Богољуб Марковић. Исте године у школу долази учитељ Владислав Влада Јовановић и уз подршку других просветних радника, пре свега учитеља Богољуба Марковића, формира шаховску секцију. Ученике почиње да учи првим шаховским потезима, полако их уводећи у тајне шаховске игре. Недељом, кад школа није радила, играли су се шаховски турнири и првенства школе. У то време, село Вранић, територијално је припадало општини Умка. На општинским такмичењима, ученици шаховске секције из Вранића, освајали су прва места. Одлични резултати на овим такмичењима, 1958. године ОШ „Моша Пијаде” из Вранића, воде шахисте на првенство основних школа у Београду у Дом пионира.
Slike sela Vranić
